Bivši predsednik republike Milan Kučan poudarja, da se je zavzemal in še vedno se, da se razkrijejo vsi zločini. S tem se je odzval na ponedeljkov javni poziv SDS. Nasprotuje pa temu, da se komurkoli zločini podtikajo. To se je po njegovem mnenju dogajalo v petek na seji komisije DZ za peticije glede njegove domnevne vpletenosti v umor.
Kučan za razkrivanje, a proti podtikanju zločinov
Poslanska skupina SDS je Kučana v ponedeljek javno vprašala, "ali so prizadevanja za razkritje resnice o zločinih UDBE in političnega režima, ki je sistematično teptal človekove pravice in temeljne svoboščine, zanj nesprejemljiva".
Kučan je danes zapisal, da je odgovornost "treba ugotoviti v zakonitih postopkih tako za zločin kot tudi za podtikanje zločina". Podtikanje zločina se je po njegovem mnenju dogajalo na petkovi seji komisije. To "je storila tudi predsednica komisije, ki se je pri tem celo sklicevala na dokumente in arhivsko gradivo, v katerih ni nikakršne osnove za njene trditve", je dodal.
Na petkovi seji parlamentarne komisije so opravili razpravo o delovanju nekdanje SDV skozi prizmo človekovih pravic; pri tem so največ časa namenili umoru hrvaškega študenta Stjepana Crnogorca in hrvaškega emigranta Nikice Martinovića v 70. letih. Publicist Roman Leljak trdi, da je bil Crnogorac ubit kmalu po seji sekretariata CK ZKS, ki je potekala 13. julija 1972 in na kateri so razpravljali o sovražnih aktivnostih. Na njej sta bila navzoča tudi Kučan in Boris Mužič. Slednji naj bi na omenjeni seji Kučana podrobno obveščal o primeru. To je na petkovi seji komisije ponovila tudi predsednica komisije Eva Irgl.
Kučan je že v ponedeljek v dopisu komisiji za peticije zanikal navedbe, da naj bi bil leta 1972 seznanjen z umorom Crnogorca. Iz kopije gradiva seje sekretariata CK ZKS z dne 13. julija 1972 po njegovih navedbah izhaja, da na seji o Crnogorcu ni bilo govora.
V današnjem pismu pa je zapisal, da bi bilo vredno preveriti, kako je mogoče, da je bila "komisija tako grobo zavedena in je namesto zaščitnika človekovih pravic postala orodje za manipulacije in neutemeljeno obtoževanje posameznika ter za kršitev njegovih pravic do dostojanstva, v tem primeru mene".
V poslanski skupini SDS so v ponedeljek tudi opozorili, da bi moral Kučan polemizirati z Leljakom in ne Irglovo, saj da je predsednica komisije le citirala Leljaka. Prav tako jih je zanimalo, kje je Kučan dobil magnetogram s seje, na podlagi katerega je citiral izjave Irglove.
Kučan je odgovoril, da magnetograma seje nima, si je pa ogledal posnetek parlamentarnega programa, ki je objavljen na arhivski strani Televizije Slovenija. Na podlagi tega posnetka so tudi citati Irglove, ki jih je navedel v ponedeljkovem dopisu.
kumrovec style forever |
21 .01. 2014 ob 10: 01
0
Citat tovariša Milana ne potrebuje komentarja: O odcepitvi Slovenije od Jugoslavije je težko celo misliti, ker to ni nikoli bila moja najintimnejša opcija. Z njo se ne morem sprijazniti.”
Kronologija terorizma v SFRJ
5. julij 2011 ob 08:22, emonec
Period posle Drugog svetskog rata pa do prve polovine osamdesetih godina bio je obeležen čestim terorističkim napadima u organizaciji emigrantskih organizacija na institucije SFRJ. Prema objavljenim podacima iz knjiga “Smrt je njihov zanat" (Politika, 1993. godina) i “Teroristi iz šeste kolone" (Borba, 1979), u tom periodu ubijeno je oko 20 gradjana SFRJ na radu u inostranstvu, ambasadora i službenika jugoslovenskih diplomatsko-konzularnih predstavništava. U istom intervalu zabeleženo je 22 upada terorističkih grupa na teritoriju SFRJ, 87 eksplozija mina i bombi i 13 podmetnutih požara (u zemlji i inostranstvu, uglavnom u ambasadama i jugoslovenskim klubovima van zemlje). Pored toga, evidentirana su 62 oružana i fizička napada na jugoslovenske institucije i gradjane u kojima nije bilo žrtava, te četiri otmice aviona stranih kompanija od strane jugoslovenskih emigranata. Kao izvršioci pomenutih akata označene su, pre svih, emigrantske organizacije: Organizacija srpskih četnika Ravna gora, Hrvatsko revolucionarno bratstvo, Hrvatski narodni otpor Luburičevci, Zbor, Hrvatsko križarsko bratstvo, Tajna revolucionarna ustaška postrojba, Osvetnici Blajburga, Organizacija slovenačkih antikomunista, Srpski omladinski pokret otadžbine, Hrvatski oslobodilački pokret... Navodimo samo neke od karakterističnih akcija iz tog perioda.
1945 - upad na teritoriju Jugoslavije 20 terorista iz Italije na čelu s bivšim ustaškim oficirima Antom Moskovim i Josom Rukavinom
1946 - ubijen Vicko Glumčić, konzul Jugoslavije u Napulju. Kao izvršoci obeleženi četnićki emigranti
1947 - predvodjeni Božidarom Kavranom i Ljubom Milošem, u manjim grupama tokom ove i prethodne godine, ilegalno u SFRJ ubaćeno 85 hrvatskih terorista. Svi su 1948. osudjeni na smrtne i duže vremenske kazne
1957 - pripadnici Organizacije srpskih četnika Ravna Gora podmetnuli požar u jugoslovenskoj agenciji za informacije u Parizu. Naneta je materijalna šteta u visini 15 miliona francuskih franaka
1960 - fizički napad na zvanice prijema povodom Dana Republike u jugoslovenskoj ambasadi u Torontu. Istog dana bačena bomba s amonijakom u prostorije bioskopa za jugoslovenske gradjane
1961 - dvojica četnićkih terorista, Novo Medenica i Bosko Benek, ubaćeni u SFRJ, ali su poginuli u obračunu s policijom
1962 - na Dan Republike izvršen oružani napad na ambasadu SFRJ prilikom koga je ubijen službenik Momčilo Popović, a ranjen Stane Dovganc. Izvršioci iz organizacije Hrvatsko križarsko bratstvo, kasnije pravosnažno osudjeni u Jugoslaviji
1963 - ubačeni teroristi “Hrvatskog revolucionarnog bratstva" iz Australije podmetnuli eksploziv na pruzi Rijeka-Zagreb. Svi kasnije osudjeni na kazne od sedam do 14 godina zatvora.
1963 - uhapšen i osudjen u Mariboru Janez Toplišek, pripadnik emigrantske “Organizacije slovenačkih antikomunista"
1966 - u Stutgartu ubijen službenik jugoslovenskog konzulata Savo Milanović. Atentator Franjo Goreta, pripadnik HRB, osudjen na osam godina zatvora.
1967 - 29. januara izvršene sinhronizovane diverzije tempiranim minama na šest jugoslovenskih diplomatskih predstavništava u SAD i Kanadi. Kao izvršioci identifikovani pripadnici četnićke emigracije.
1968 - 23. maja, od eksplozije dve mine na beogradskoj železničkoj stanici ranjeno 14 lica. Ivan Jelić, pripadnik HRB, osudjen na smrtnu kaznu zbog ovog akta.
1968 - eksplozija u bioskopu “20 oktobar" u Beogradu. Od posledica eksplozije jedno lice je poginulo, a 85 ranjeno. Izvršilac je ustaški terorista Miljenko Hrkac koji je kasnije osudjen.
1971- 7. aprila u Stokholmu ubijen ambasador SFRJ Vladimir Rolović i ranjena službenica Mira Štempiher. Izvršioci, ustaški teroristi Miro Baresić, Andjelko Brajković i Ante Stojanov, koji su pravosnažno osudjeni u Švedskoj.
1972 - avion JAT DC-9 srušio se nad teritorijim CSSR zbog eksplozije mine koju su podmetnuli ustaški teroristi. 27 ljudi poginulo, a jedno lice teško ranjeno. Preživela Vesna Vulović.
1973 - diverzija u garderobi železničke stanice u Beogradu, kada je jedno lice poginulo a 8 povredjeno.
1974 - na Velebitu ubijen policajac Milan Vučinić prilikom obračuna sa pripadnicima HRB ilegalno ubačenim iz Nemačke.
1974 - u Pošti broj 2 u Zagrebu eksplodirala paket mina, od koje je poginuo radnik Nikola Pribanić. Paket mina je bila upučena iz Nemačke.
1976 - ubistvo Edvina Zdovca, konzula SFRJ u Frankfurtu.
1977 - diverzija u medjunarodnom vozu na relaciji Dortmund-Atina kod stanice Trbovlje. Poginuo Jugosloven Besim Pobrić, a osam ljudi ranjeno.
1979 - otmica aviona boing 727 na liniji Njujork-Čikago sa 137 putnika. Izvršilac četnićki emigrant Nikola Kavaja osudjen na 20 godina zatvora.
_______________
1. Ambrozije Andrić, r. 10. 12. 1939. u Tuzli, poginuo 21. 7. 1972. u zaseoku Tomići kod Omiša;
2. Adolf Andrić, r. 4. 3. 1942. u Tuzli, poginuo 26. 6. 1972. na planini Raduši kod Gornjeg Vakufa;
3. Pavao Vegar, r. 10. 11. 1939. u Vašarovićima pokraj Ljubuškog, poginuo 21. 7. 1972. u zaseoku Tomići kod Omiša;
4. Ilija Glavaš, r. 8. 12. 1939. u Lužanima pokraj Gornjeg Vakufa, poginuo 24. 7. 1972. na području sela Leskuri na planini Svilaji;
5. Đuro Horvat, r. 12. 4. 1939. u Palinovcu pokraj Čakovca, zarobljen 2. 7. 1972. kod Jablaničkog jezera, osuđen na smrt u Sarajevu 21. 12. 1972., strijeljan 17. 3. 1973.;
6. Vejsil Keškić, r. 25. 6. 1939. u Maloj Peći pokraj Bihaća, zarobljen 29. 6. 1972. u blizini Prozora, osuđen na smrt u Sarajevu 21. 12. 1972., strijeljan 17. 3. 1973.;
7. Viktor Kancijanić (Kocijančić), r. 15. 3. 1945. u Tinjanu pokraj Pazina, ubijen 2. 7. 1972. kod Raduše;
8. Petar Bakula, r. 3. 2. 1947. u Rastovači pokraj Posušja, ranjen 15. 7. 1972. na brani Peruča, kasnije zacijelo likvidiran;
9. Ludvig Pavlović, r. 9. 4. 1951. u Vitini pokraj Ljubuškog, zarobljen prije prelaska ostatka grupe u Hrvatsku, osuđen na smrt u Sarajevu 21. 12. 1972., pomilovan, 20 godina robije, pod sumnjivim okolnostima poginuo kao pripadnik HVO-a u sukobu s JNA 18. 9. 1991. u Studenim Vrilima, na cesti između Tomislav Grada i Posušja;
10. Mirko Vlasnović, r. 19. 8. 1932. u Zemuniku Gornjem, predao se u rodnom selu 28. 7. 1972., osuđen na smrt u Sarajevu 21. 12. 1972., strijeljan 17. 3. 1973.;
11. Ilija Lovrić, r. 1945. u Varvarima pokraj Prozora, poginuo 1. 7. 1972. u blizini Varvara;
12. Filip Bešlić, r. 16. 3. 1936. u Rastovači pokraj Prozora, poginuo 24. 7. 1972. na području sela Leskuri na planini Svilaji;
13. Stipe Ljubas, r. 21. 9. 1951. u Đakovu, poginuo 24. 7. 1972. na području sela Leskuri na planini Svilaji;
14. Vlado Miletić, r. 1946. u Ograđeniku pokraj Čitluka, poginuo 13. 7. 1972. kod sela Pribić kraj Livna;
15. Vinko Knez, r. 26. 1. 1953. u Viškovcima pokraj Požege, poginuo 27. 6. 1972. kod Han Ploča, iznad puta Gračanica-Gornji Vakuf;
16. Ivan Prlić, r. 8. 11. 1951. u Sovićima pokraj Gruda, zarobljen 26. ili 27. 6. 1972. i zacijelo kasnije likvidiran;
17. Nikola Antunac, r. 1950. u Karlovcu, poginuo 27. 6. 1972. kod Han Ploča, iznad puta Gračanica-Gornji Vakuf;
18. Vilim Eršek, r. 20. 10. 1939. u Žigrovcu pokraj Varaždina, poginuo 27. 6. 1972. kod sela Rumboci;
19. Vidak Buntić, r. 28. 1. 1942. u Ograđeniku pokraj Čitluka, predao se 25. 7. 1972. između Zagvozda i Žeževice, zacijelo kasnije likvidiran
Poginuli borci koji su dali svoje živote u razbijanju Bugojanske grupe
Borci Ramskog i Duvanjskog partizanskog odreda:
STJEPAN RADIĆ
ISMET ČOLIĆ
AHMET GELIĆ
MILAN SABLJIĆ
KASIM ALIJAGIĆ
MARIJAN BRADIĆ
FRANJO IVANDA
Četa vojne policije:
MILOŠ POPOVIĆ, kapetan
BRANKO BLEČIĆ, vojnik
Borci Lištičkog, Ljubuškog i Posuškog partizanskog odreda:
FRANJO GRBEŠIĆ
BRANKO LJUBIČIĆ (otac troje djece)
MILE ODAK
Policajac:
LUKA BOŠNJAK
U sukobu sa ovom grupom bilo je još četrnaest ranjenih policajaca i boraca.
Operacija ‘Feniks’
Prema podacima Saveznog sekretarijata za informisanje SFRJ (SSINF SFRJ), koje navodi NIN (Nedeljne informativne novine) iz Beograda, 1985. godine, u inostranstvu je od 1945. godine do septembra 1985. neprijateljska emigracija izvela ukupno 657 antijugoslovenskih teroristickih akcija u kojima je poginulo 82 lica (i 3 stranca), a povredjeno 186 osoba (dva
stranca). Na tlu Jugoslavije je u posleratnom periodu izvedeno 40 teroristickih akcija, a 60 u pokusaju. Zivot je izgubilo 30 lica, a povredjeno je 73. Na tlu Australije (dve najagresivnije ustaske organizacije "Hrvatsko revolucionarno bratstvo" - HRB i "Hrvatski narodni otpor" - HOP) od 1945 do 1988 ekstremisti su izveli 33 nasilnicke akcije prema svemu sto je jugoslavensko i 3 u samoj Jugoslaviji. Iz hronologije tih napada ponajbolje
se vidi sta sve hrvatski emigranti rade i u kojim periodoma su imali visemanje odresene ruke za svoj teror:
* Pocetkom 1961. bacena je bomba na jugoslovensko diplomatsko predstavnistvo u Sidneju i nacinjena velika materijalna steta;
* 6 jula l963. godine u Jugoslaviju je iz Australije ubacena grupa od 9 terorista HRB (Drazen Tapasnji, Miro Fumic, Stanko Zdrilic, Kresimir Perkovic, Vlado Leko, Rade Stajic, Branko Podrug, Ilija Tolic i Josip Oblak) koji su petnaestak dana kasnije pokusali da podmetnu minu na pruzi Rijeka - Zagreb, ali su uhvaceni i osudjeni na vremenske kazne od 7 do 14 godina robije;
* 29. Novembra 1967. u Generalnom konzulatu SFRJ u Melburnu ostavljena je mina u obliku naliv-pera koja je eksplodirala i ranila jedno lice;
* 29. decembra 1967. eksplozivnu napravu u jugoslovenskom Konzulatu u Sidneju podmetnuo je Mate Kovacic, ali je tom prilikom uhapsen;
* 8. juna l968. Opet je postavljena mina ispred Generalnog konzulata SFRJ u Sidneju, ali njeni vlasnici nisu identifikovani;
* 8. juna 1969. eksplodirala je tempirana bomba ispred zgrade Ambasade SFRJ u Kamberi;
* 1. januara l970. detoniran je klub iseljenika "Jugal" u Sidneju;
* 21. oktobra 1970. ispred Konzulata SFRJ u Melburnu eksplodirala je mina i nacinjena veca materijalna steta;
* 30. decembra 1970. ustaski ekstremisti ranili su dva gradjanina jugoslovesnkog porekla u gradu Talbiks;
* 23. novembra 1971., izvrsena je diverzija na agenciju "Adrijatik" u Sidneju. Bomba teroriste Andjelka Marica ranila je 16 lica zbog cega je osudjen;
* 29. novembra 1971., za vreme prikazivanja jednog jugoslovenskog filma u Kamberi eksplodirala je mina u bioskopu "Hub", ali srecom niko nje povredjen;
* 14. februara 1972., pucano je na zgradu Generalnog konzulata SFRJ u
Pertu;
* 6.- 7. aprila 1972., u Melburnu, prvo je postavljena paklena masina na jugoslovenskom standu Izlozbe domace radinosti, a zatim je eksplodirala bomba ispred stana predsednika Komiteta za zastitu gradjana jugoslovenskog porekla;
* 20. juna 1972., grupa od 19 terorista upala je u SFRJ sa namerom da "digne ustanak", predvodili su ih braca Ambrozije i Adolf Andric. Grupa je likvidirana, cetvorica ekstremista su osudjeni na smrt streljanjem, a peti - Ludvig Pavlovic je zbog mladosti pomilovan od strane Predsednistva SFRJ. U akciji likvidiranja ustasa poginulo je 13 Jugoslovena;
* 16. septembra 1972., u sidneskoj radnji jugoslovenskog iseljenika eksplodirala je mina i ranila 18 osoba i nanela stetu obliznjoj agenciji "Adriatik";
* 8. decembra 1972., u Brizbejnu eksplodirala je bomba ispred pravoslavne crkve koja je usmrtila jednog gradjanina SAD;
* pocetkom 1973., u Melburnu je ubijen Mehmed Bektes zato sto nije hteo da suradjuje sa ustasama;
* 25. maja 1975., opet je eksplodirala mina u melburnskoj agenciji "Adriatik";
* augusta l975., u Jugoslaviju su ubaceni Vinko Barusic i Nemica Barbara Placeta sa sedamnaest diverzantskih naprava i namerom da miniraju objekte na Jadranskom moru. Uhapseni su i osudjeni na 20 t.j. 11 godina zatvora;
* 31. maja 1976., u Melburnu su demolirana vrata i namestaj u agenciji "Adriatik";
* 3. jula 1977., clan HNO Josip Stipic bacio je dimnu bombu u sali za vreme koncerta jugoslovenskih estradnih umetnika u Sidneju;
* 3. decembra 1977., eksplodirala je mina ispred poslovnice JAT-a u Melburnu;
* 18. februara 1978., izvrsen je u Sidneju napad na redakciju lista iseljenika iz Jugoslavije "Nase novine";
* 17. juna 1978., u Sidneju je minom ostecena zgrada Konzulata SFRJ;
* 2. septembra 1978., australijska policija je uhapsena grupa terorista koji su pripremali diverzantske akcije u SFRJ (Ante Misevic, Karoman Kovac, Andrija Lemic, Milan Franjic, Nikola Bikes, Ante Saric i Jure Maric);
* 14. novembra 1978., troje ekstremista (Marija Zetina, Jasna Percic i Kreso Kristic) demontirali su jedan policijski objekt i kaznjeni novcano;
* 8. februara 1979., u Sidneju je uhapseno sedam emigranata sa oruzjem, otrovom i eksplozivom koji su nameravali da koriste prilikom napada na jugoslovenske iseljenicke klubove, poslovnicu "Generalturista" i koncertne hale u kojima je nastupala grupa pevaca iz Jugoslavije. Uhapseni su i osudjeni na 15 godina zatvora Mile Nekic, Josip Kokotovic, Anton Zairovic, Josip Stipic, Vrco Birkuz i Marko Bebic;
* 19. oktobra l979., u Jugoslaviju je doputovao jedan ekstremista sa zadatkom da izvede niz teroristickih akcija, ali se sam predao miliciji;
* 21. novembra 1980., ispred kuce sudije Maksvela u Sidneju pucano u vazduh da bi se zaplasio pred sudjenje sedmorici ustaskih terorista;
* 13. Novembra 1982., u Kamberi su demolirana ulazna vrata na kancelariji sekretara ambasade SFRJ;
* 29. decembra 1986., eksplodirala je bomba ispred privrednog predstavnistva Jugoslavije u Melburnu;
* 7. jula 1988. bacen je "molotov koktel" na Jugoslovenski centar u Aldelaidu;
* 27. novembra 1988. izvedene su demonstracije i napad na Generalni konzulat SFRJ u Sidneju sa ciljem da se skine i zapali jugoslovenska trobojka;
* 27. novembra 1988. u Melburnu su ustaski i albanski separatisti napali jugoslovenske klubove i
* 8. decembra 1988. napadnut je predsednik Jugoslovenskog centra u Adelaidu i zapaljen mu je automobil.
-U trenutku kada je akcija izvedena, SFRJ jeste bila suverena država i branila se svim zakonski dozvoljenim sredstvima. Kako su ta sredstva korišćena svakako jeste za raspravu - za to služi tema.
-Upadna grupa (koju sada može ko god želi da proglašava vizionarima, herojima, vesnicima, žrtvama, vitezovima, itd, itd) u tom momentu jeste bila terorističko-diverzantska i prekršila je mnogo tada važećih zakona (međunarodnog javnog i privatnog parava, kao i Ustava SFRJ), počevši od najbizarnijih (ilegalan prelazak granice, neovlašćeno posedovanje vatrenog oružja) do krucijalnih - rušenje državnog poretka.
Blog
Zabava
RTV Slovenija
Malemu se poćasi prikazujejo duše ubitih po njegovi krivdi ,ki ga poćasi preganjajo na tem svetu še bolj pa v njegovem duševnem ,kjer se tudi okoreli komunisti pripravljajo na onstranstvo,kjer bojo zaplesali z svojimi žrtvami,čakamo te.
Dijaki,katerih očetje so delali v papirnici v Količevem pri Domžalah, so mi povedali,da so bili navzoči oboroženi spec jalci,ko so metali dokumente v mlin za mletje s tarega papirja To je bilo malo pred nastopom prve demokratično izvoljene vlade.Seveda je sedaj Kućanzatovrstno odkrivanje, ker za taprave ne bo dokazov
tudi palček se bo še tresel....neglede na to, da je očitno še veliko TOVARIŠEV v tej državi, ki tega in podobne rdeče kmere poveličujejo in kujejo v zvezde...če ne doma....bodo v drugih civiliziranih in demokratičnih državah obsodili ta dejanja in zločincem sodili kar jim gre!....tika taka....tika taka...
Komunist Kučan bi pa kar zdaj razkrival, seveda ko pa je že vse arhivsko gradivo že zdavnaj uničeno. Rdeči Kmeri takoj pospravijo vse!
pokojni Janez Drnovšek je imel lepo mnenje o Kučanu...Človek,ki se nikoli ne izpostavlja..vleče pa vse niti iz ozadja
KUČAN MILAN,JE ŠE EDINI SPOŠTLJIV ČLOVEK V SLOVENIJI,za rojstni dan mu žrelimo vse najboljše..še na monoga leta,da bi bil zdrav.Je od redkih politikov pri nas,ki upravičeno hodi s pokončno glavo in s ponosom po Sloveniji.Naj se ne ozira na to pokvarjeno belogardistično drhal z voditeljem ,ki je legitimni kriminalec,obsojen in z cel kup kazenskih ovadb na sodišču,ki ga še čakajo...Večina slovencev ima in bo vedno imela spoštljiv odnos do našega bivšega predsednik Milana KUčana!!!!!!!!
Regional priporoča
Zadnje z obale
Več kronike
Novo iz Slovenije
SDS ZA RAZREŠITEV FINANČNEGA MINISTRA: Vložili že osmo interpelacijo v Golobovem mandatu
N.J.
-
danes ob 12:45